Prema poslednjoj verziji Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INKEP), Srbija bi do 2050. godine trebala da prestane sa proizvodnjom uglja.Prema njemu, već za šest godina, tačnije 2030. godine udeo u ukupnoj proizvodnji struje kada je reč o uglju, trebalo bi da po prvi put padne ispod 50 odsto. Ujedno, cilj u pogledu ukupnog smanjenja emisija za 2030. godinu iznosi 40,3% u odnosu na nivoe iz 1990. godine Pet godina kasnije, 2035. planirano je da udeo iz uglja bude između 35 i 40 odsto. Očekuje se da energija dobijena iz vode i vetra bude veća od one iz uglja. Konačno, prema planu, 2050. godine proizvodnja uglja bi bila na nuli. Prirodni gas i derivati nafte bi činili sedam do osam odsto ukupnog učešća. Srbija bi po tom planu najviše energije dobijala iz sunca, zatim vetra, pa vode. Ujedno, potrošnja energije bi se u odnosu na današnji period povećala za više od 50 odsto. Ovim planom Srbija bi trebala da pokaže posvećenost ka čistoj energiji, a značajnije smanjenje toksičnog, a ne toliko energetski vrednog lignita trebalo bi da bude primetnije 2030. godine. Istovremeno, glavni izvor trebalo bi da bude energija iz obnovljivih izvora.Poboljšanje energetske efikasnosti proizvodi dodatne višestruke koristi, kao što su smanjenje emisije zagađenja, smanjenje troškova za energiju, poboljšanje nivoa komfora u zgradama, povećanje dodatne vrednosti i zapošljavanja, poboljšanje konkurentnosti preduzeća, smanjenje siromaštva i povećanje vrednosti stambenog fonda“, piše u Planu. Koliko će se sprovesti ostaje da se vidi, s obzirom na to da veliki broj planova energetske tranzicije i smanjenja zagađenja u Srbiji kasne ili se ne sprovode. Ono što je izvesnije, jeste činjenica da će taksa se prekomerne emisije ugljen dioksida (CO2) iz godine u godinu plaćati sve skuplje.