Deset godina majskih poplava: Da li su za katastrofu 2014. bile krive klimatske promene Da li su za katastrofu u maju 2014. bile odgovorne klimatske promene? "To je teško pitanje, posebno zato što nemamo dovoljno istorijskih podataka", kaže dr Zorica Podraščanin sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, jedna od autora tzv. studije atribucije za poplave 2014. Ali ono što nauka zna jeste da su poplave svakako verovatnije usled klimatskih promena – uključujući i u Srbiji. Maj 2014. godine obeležile su poplave nazvane stogodišnjim zbog svog intenziteta i obima koje su zahvatile. U Srbiji, ali i Hrvatskoj i BIH je 2014. uništeno 100.000 domova i više od 200 škola, poginulo je više od 60 ljudi, a ukupna materijalna šteta u Srbiji i BiH procenjena je na oko 3,5 milijardi dolara. Tim istraživača sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, udruženi sa kolegama iz Norveškog instituta CICERO, uradili su tzv. studiju atribucije za poplave koje su se desile u maju 2014. godine, piše portal Klima 101. Atribucija koristi meteorološka posmatranja i klimatske modele kako bi razumela kako klimatske promene utiču na intenzitet i verovatnoću ekstremnih vremenskih događaja. Studije takođe procenjuju ulogu ranjivosti i izloženosti u obimu uticaja klimatskih promena. Većina studija se sprovodi brzo, nakon ekstremnih vremenskih događaja – ili čak dok se oni još uvek dešavaju – kako bi odgovorile na sve češće postavljeno pitanje: kakvu su ulogu imale klimatske promene u ovom događaju? Kada su u pitanju poplave 2014. godine, odgovor na ovo pitanje je istovremeno i kompleksan i jednostavan. izvor N1